Kao i svim bendovima problem nam je bio naći rupu za sviranje. Jedini koji su nam se smilovali bila je „Karlovačka sportska zajednica“ i dali su nam podrum ispod dvorane za gimnastičare. To im je bilo kao spremište al’ je bila dovoljno veliko za još par bendova uz sve njihove odbačene sportske sprave. Pravila su bila: samo jedan bend (Flaster of Disaster), nema alkohola, izlazak u 10 navečer i budite pristojni.

U početku je sve bilo po pravilima ali ubrzo se u rupu uselila Kontra, kasnije i N.S.I.B. i Pžbuka. S tim je došao i alkohol i bezobrazluk :). Unašale su se tone vodke i nešto juice-a. Bilo koji bend koji je imao probu, mogli su svirati dok se rupa nije napunila žednim pankerima i dok se nisu svi napili, instumenti se tada bacaju na pod i kreće daljnji faf i puštanje muzike. Postojala je tu i neka odurna ritam mašina, DJ FEJZA se zvala i na njoj smo radili opake rejv ritmove i pritom se debilizirali, čak smo to i snimili, svaki raver bi se postidio tih zvukova…

Naravno, bilo je tu i atletike, našli smo stara koplja koja se obično upotrebljavaju samo na travi, ali to nas nije spriječilo da ih bacamo po asfaltu, naravno strgali smo ih… Polako su svi skužili da je u rupi nekoliko bendova i da se ne pridržavamo pravila pa su počele prijetnje da ćemo izletit van ak’ se ne smirimo. Ono što nisu znali je da nam se nije dalo ići na wc koji je bio 20 koraka od rupe nego smo pišali ispred rupe, a po lošem vremenu (kasnije cijelo vrijeme) pišali smo po strunjačama koje su stajale u rupi, nije smrdilo jer se sve fino upilo u spužvu. Dan za izletanje počeo je opakim fafom i probom nekog od benda (nije ni bitno kojeg jer su na kraju probi svi sve svirali i pjevali) Bilo nas je 20-tak u rupi, svi jako pijani i tako su muški pišali po strunjačama a žene su zbog srama išle pišat ispred rupe. Taj dan je valjda bilo neko natjecanje i bilo je vani brdo djece i njihovih roditelja pa su pijane djevojke teturajući zakačile par roditelja, bilo je tu i svađa al’ ne znam pravu istinu jer sam ja pišao po strunjači…

S obzirom da nas je bilo puno s time i puno pišake nije me iznenadio poziv ujutro. Zvao je domar i urla da koji smo kurac radili sinoć?! Probudio me i nisam se sjećao pola večeri od pijanstva… Nemam pojma rekoh, u čemu je problem upitah? Veli domar: Sin mi se skoro onesvjestio kad je ušao u rupu zajedno s gimnastičarima koji su dosli po strunjače (po kojima smo pišali skoro 5 godina)! Tu je bio definivan kraj našoj rupi, spužve su bile neupotrebljive ko i pol stvari tamo…

Vjerovali ili ne rupu smo uskoro dobili nazad al na kratko i sa još strožim pravilima. Kasnije su nas lijepo zamolili da odemo jer im je trebala za spremište s obzirom da je danas tamo klizalište. Kad smo ostali bez rupe napravili smo i oproštajni koncert. To je bila Javna Proba II, svirali su: Flaster of disaster, Kontra, N.S.I.B., Pžbuka, Nexus i još neki. Kao zvijezde večeri, nastupile su Debele Obrve, bend napravljen od članova ovih bendova s tim da je svaki član svirao instrument koji nije znao; naravno obrve su svirale zadnje da potjeraju ljude na gitarijadu koja se odrzavala par sto metara dalje. Tako su Flasteri i mislim Kontra odsvirali 2 koncerta u jednom danu…

Neke pizdarije: (nećemo o imenima)

– spomenuta sjebana koplja
– pepeljare su nam bile tesko zarađeni pehari nekih sportaša iz davnih vremena
– jedan mladić pri treningu mnoštva djece u dvorani isključuje glavnu sklopku i u cijeloj zgradi nestaje struje; djeca vrište, roditelji trče al’ na svu sreću nikom nije ništa bilo
– mnoštvo rigotina u cijelom krugu rupe
– netko se popišao po osiguračima kojima nije začudo ništa bilo

Napravili smo i dvije dobre stvari:

– bilo je brdo štakora protiv kojih smo se borili svim silama (i oni protiv nas grizući nam kablove). Na kraju smo ih uspješno potrovali
– jednog dana neki pijani mladić ulazi i smireno veli da Neno pali nekakvu vatru ispred, mi izlazimo a on ne da pali nego spašava zapaljeni stan od domara. Sin od domara je zapalio kartonsku kutiju u stanu a samim time i stan. Heroj Neno (vokal u Flasterima) uleće u stan i prvo isfura dvoje djece a onda poput Supermena izleće sa zapaljenim kutijama i tepisima iz stana! Za to vrijeme dolazi domareva žena i uz psovke koje nikad nismo čuli šora sina i vristi; naravno nama zahvaljuje

I danas smo dobri s domarom, veselo nam maše kad nas vidi u gradu al’ svi mi znamo da je samo sretan kaj nas ne mora vise trpit u rupi.